Glasovi osnaživanja

Strašna riječ “Kvota”

Da li sistem kvota funkcioniše u slabim demokratijama, pitanje je s kojim se Bosna i Hercegovina 
susreće prilikom posljednjih nekoliko izbornih ciklusa, od kada se primjenjuju izmjene Izbornog 
zakona BiH u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti spolova u BiH. 
 
U razvodnjenom političkom sistemu kakav je bosanskohercegovački, sa široko podijeljenim 
ovlastima između države i entiteta, koliko su kvote značajne?  
 
Iako se u posljednjih nekoliko godina aktivnije radi na povećanju učešća žena u političkom sistemu 
i životu u Bosni i Hercegovini, bitno je naglasiti i probleme sa kojima se susreću. 
 
Jedan od njih jeste i onaj osnovni, predizborni, a to je finansiranje političkih stranaka. Uzimajući u 
obzir da jako malo stranaka, zapravo, pozicionira žene na vrh svoje liste i time ih već stavlja u 
nezavidan položaj pred i tokom izbora, činjenica je da će veoma mali dio sredstava od ukupnog 
predizbornog “fonda” otići na predstavljanje kandidatkinja i upoznavanje s javnošću, što ih na 
početku čini prilično nevidljivim u cijelom izbornom procesu. 
 
U skoro svim izbornim sistemima, stranke su te koje biraju svoje kandidate i kandidatkinje te u 
kontekstu proporcionalne reprezentacije, imaju potpunu kontrolu nad samim sastavom 
zakonodavnih tijela prostim izborom svojih kandidatskih listi.  
 
Nekoliko je principa na kojim počivaju argumenti za povećanje učešća žena u politici, koji 
uključuju: 
Demokratska pravda 
Iskorištavanje resursa 
Predstavljanje interesa 
 
Sa druge strane, imamo i oponente kvota koji uključuju i muškarce i žene, a zagovaraju ideju da su 
kvote diskriminatorne te da će na taj način nekvalificirane žene doći do pozicija moći, a i stvoriti 
mogućnost da će prihvatanje ženskih kvota dovesti do toga da i druge, manje zastupljene grupe, 
traže svoje kvote. 
 
Sudeći po lokalnim izborima 2016. godine u Bosni i Hercegovini, interes žena za bavljenje 
političkim životom i kandidiranjem za izbore čini se u padu. Nekoliko je mogućih razloga za to, a 
jedan je i obeshrabrivanje u okviru stranaka koje još uvijek prvo mjesto na kandidatskim listama 
rezerviraju za muške članove stranaka. 
 
Također, tokom predizborne kampanje 2016. godine, kandidatkinje su bila značajno manje 
predstavljene u medijima i samim time bile veoma manje poznate javnosti.  
Lokalne izbori se svakako razlikuju od izbora u institucije na višim nivoima, time jer su kandidati i 
kandidatkinje poznatiji ljudima koji ih biraju, no prisustvo u medijima i na predizbornim 
skupovima, kao i tradicionalni pristup biranja muškaraca na pozicije moći na kraju određuje stvarnu 
šansu za pobjedu. 
 
Ono što je bosanskohercegovačnom društvu potrebno, uz postojanje mnoštva nevladinih 
organizacija koje se bave pitanjima ženskih ljudih prava, jeste i snažan ženski pokret koji bi 
onesposobio stranačke tendencije da bez stvarne reprezentacije, samo ispoštuju zakonsku normu. 
Autorica: A.M.