Glasovi osnaživanja

Lokalni izbori 2016. i brojka 6

U oktobru 2016. godine, održani su lokalni izbori u Bosni i Hercegovini. Od 417 kandidata/kinja, njih 26 bile su žene, od kojih je 6 osvojilo načelničke pozicije. 
 
Centar za izborne studije (CIS), sproveo je medijski    monitoring    predizborne    kampanje    za    lokalne 
izbore.  Poseban dio analize zauzima i “rodna komponenta” gdje autori/ce navode da: “rezultati pokazuju 
da je na lokalnim izborima 2016. godine učešće politički angažiranih žena 10 %, dok je medijsko 
učešće politički angažiranih muškaraca 90 %. Iz ovoga se jasno vidi da su politički angažirani 
muškarci više desetina puta zastupljeniji u medijima i da se medijski prostor za njih podrazumijeva. 
Osim toga što političke stranke nisu ravnopravno predstavljale svoje kandidatkinje, ni mediji nisu 
pokazali razumijevanje za rodno osjetljivo izvještavanje. To je posebno primijetno u TV 
novinarstvu, gdje su često u studiju politički angažirane žene činile manjinu u odnosu na 
muškarce.” 
 
Nadalje, rezultati istraživanja upućuju i na konkretniji pristup žena u odnosu na muškarce, gdje su 
žene pokazale “ozbiljniji i odgovorniji pristup politici, ali i građanima i građankama BiH, jer su 
ponudile konkretna rješenja njihovih lokalnih problema.” 
 
Nemoguće je a ne zapitati se, zašto i unatoč konkretnijim i boljim mjerama predloženim od strane 
žena, ipak biramo muškarce na načelničke pozicije? 
 
Sasvim je sigurno da ne postoji homogen set varijabli koji može objasniti krajnji ishod izbora, a 
posebno izbor žena na pozicije vlasti. Bosna i Hercegovina je još uvijek žemlja u tranziciji, čiji se 
politički ciljevi i tendencije preslikavaju na cjelokupno društvo. Kao društvo zasnovano na 
nacionalnim identitetima, veoma je teško prioritizirati i postaviti ljudska prava kao i ženska ljudska 
prava ispred nacionalnih identiteta. 
 
Kao i tokom prethodnih izbornih ciklusa i predizbornih kampanja, i na ovim lokalnim izborima 
mogli smo vidjeti porast nacionalističke retorike koja, na koncu, donosi pobjede.  
 
Također, veliki broj predizbornih kampanja stranaka zasnivao se na pitanjima i obećanjima koja 
nisu adresirala lokalna pitanja, nego su se bavila politikom koja je u nadležnosti entiteta i države. 
 
U Bosni i Hercegovini, izborni sistem je još uvijek ono čime objašnjavamo zastupljenost žena, ili 
nedostatak iste na pozicijama vlasti bez jasnog koncepta jednake zastupljenosti očišćenog od 
stereotipa. 
 
Na lokalnim izborima 2016. godine, četiri kandidatkinje su potvrdile svoje mandate, što znači da su 
izabrane ponovo i time opravdale povjerenje svojih birača/ica 2012. godine. Ono što je jasno jeste 
da su žene u Bosni i Hercegovini zainteresirane za politiku i bavljenje istom, da pokazuju mnogo 
više senzibiliteta spram pitanja koja uključuju kvalitet života, obrazovanje, socijalnu zaštitu i 
ljudska prava. 
 
Nedostatak prostora, prvobitno unutar stranaka, a potom i u medijima predstavlja jedan od razloga 
zašto rješenja za ova pitanja ne čujemo više i češće od pitanja europskih integracija, koje su u 
većini slučajeva van ovlasti lokalnih nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini. 
 
Autorica: A.M.