Glasovi osnaživanja

40% i dvije žene

U decembru 2015. godine, Komisija za ostvarivanje ravnopravnosti spolova u parlamentarnu 
proceduru uputila je prijedlog Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Vijeću ministara Bosne i 
Hercegovine u cilju harmonizacije Zakona sa Zakonom o ravnopravnosti spolova u BiH koji 
propisuje obavezu usklađivanja svih državnih i entitetskih zakona kao i drugih propisa sa 
odredbama ovog zakona. 
 
Bitno je naglasiti da u se u trenutnom sazivu Vijeća ministara BiH nalaze samo dvije žene, što se 
nažalost smatra napretkom u odnosu na trend Vijeća ministara i njegovog djelovanja kao isključivo 
“muškog kluba”. 
 
Član    3. prijedloga ovog Zakona, glasio je: “Ukupni sastav Vijćea ministara će, u toku cijelog 
mandata, održavati ravnopravnu zastupljenost spolova. Ravnopravnom zastupljenosti oba spola 
smatrat će se sastav Vijeća ministara u koji je imenovano najmanje 40% osoba oba spola.” 
 
Možda i najbitnija odredba ovog prijedloga bila je i to da će Predstavnički dom Parlamentarne 
skupštine Bosne i Hercegovine odbiti da potvrdi imenovanje Vijeća ministara koje ne odražava 
ravnopravnu zastupljenost spolova, čime bi se osigurala implementacija ovog Zakona. 
 
 
U aprilu 2016. godine, na 28. sjednici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i 
Hercegovine, ovaj prijedlog Zakona usvojen je u prvom čitanju. No, 24. maja 2016. godine na 30. 
sjednici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, prijedlog Zakona nije 
usvojen. 
 
Time je, za sada, propuštena prilika da nakon općih izbora 2018. godine, u sazivu Vijeća ministara, 
svjedočimo ravnomjernoj zastupljenosti oba spola. Iako zakon o ravnopravnosti spolova obvezuje 
političke stranke da na svojim kandidatskim listama uključuju i 40% predstavnika/ca manje 
zastupljenog spola, ove obaveze se još uvijek ne primjenjuju na kompletnu političku strukturu 
Bosne i Hercegovine. 
 
Cilj ovih kvota se još uvijek čini kao tek smanjenje uneravnoteženosti a ne ravnopravnost. Jasno 
nam je, već dugi niz godina, da se bosanskohercegovački političari i donosioci odluka ne nose 
dobro sa zakonskim imperativima. Posebno ne sa onima koji bi na određen način onemogućili 
stvaranje političkog okruženja kao apsolutno “muškog posla”, sa ženama tek kao primjerima 
poštivanja veoma uskog zakonskog okvira koji se vrti oko broja 40. 
 
Žene su još uvijek na marginama političkog života i učešća, sa minimalnim ulogama u političim 
strankama kao i na kandidatskim listama prilikom izbora u Bosni i Hercegovini. 
 
Iako se nevladine organizacije, u ovom slučaju potpomognute naporima Komisije za ravnopravnost 
spolova, bore za povećanje vidljivosti žena u političkom životu, donosioci odluka nisu skloni 
prihvatanju konkretnih mehanizama za implementaciju mjera o ravnopravnosti. 
Autorica: A.M.