Glasovi osnaživanja

15% žena

Žene u Bosni i Hercegovini teško je definirati. Ujedno su domaćice, majke i radnice iz ruralnih 
dijelova države, i urbane, visokoobrazovane žene i obje kategorije žele vidjeti i napraviti promjenu 
u svom okruženju. 
 
Nakon završetka rata u Bosni i Hercegovini, uloga žene značajno se promijenila, time što su 
ponovo dobile marginaliziranu ulogu u društvu – ponovnim uzdizanjem tradicionalnih vrijednosti i 
pretpostavke muškarca kao dominantne društvene figure.  
 
Na izborima koji su uslijedili, pa sve do posljednjeg izbornog ciklusa, i uz napore civilnog društva i 
određenih dijelova javnosti, vidimo da je zastupljenost žena na rukovodećim pozicijama vlasti na 
lokalnim nivoima značajno niska.  
 
U Bosni i Hercegovini, u mandatu 2008-2012. godine, 19,3% ukupno izabranih predstavnika/ca u 
Parlamentarnoj skupštini BiH bile su žene, dok u Vijeću ministara BiH nije bilo žena. 
 
U 143 opštinska vijeća, prosječna zastupljenost žena bila je 15%, te su samo četiri žene bile 
načelnice. 
 
Udruženje Infohouse je u periodu od marta do maja 2016. godine, provelo oglednu   studiju kako bi 
mjerili uspjeh razvoja općina na čijem čelu su žene. Naveli/e su kako je njihova osnovna premisa 
bila to da rodna pripadnost sama po sebi ne garantira uspjeh, odnosno da jedan određen spol i rod 
jeste predodređen da vodi/upravlja, već da i žene i muškarci jesu jednako sposobni da razvijaju 
lokalne zajednice i upravljaju. 
 
Ovo istraživanje je obuhvatilo i svih pet načelnica opština u Bosni i Hercegovini, koje svoje 
mandate opisuju kao “nimalo lagan, dapače vrlo mukotrpan i težak posao, koji je rezultirao 
različitim uspjesima, pri čemu misle na realizaciju značajnih projekata, kao i izuzetnu saradnju sa 
skupštinom i građanima. “Ukoliko se dođe na jednu poziciju, kada uporedim jednu ženu kao 
domaćicu koja hoće sve da pospremi, onda se to prenosi i na poslovni dio i na poziciju na kojoj sam 
ja. Onda mi žene sve to gledamo da posložimo da bude kako treba. Ali opet ovaj posao traži mnogo 
odricanja, da se čovjek sav da i preda tome da bi rezultati bili pozitivni. Ovo je veoma težak posao, 
to je rudarski posao. Ali opet ću reći sve ono što mogu muškarci, mogu da rade i žene. I uvijek sa 
ove svoje pozicije pokušavam svoj rad predstaviti javno i transparetno u nadi da će žene vidjeti da i 
ovakvu vrstu odgovornog posla da raditi i žene… Žene mogu sve, samo kada hoće i kada žele i kada 
se odluče da uđu u jedan ovakav poslovni život“.” 
 
Neki od zaključaka ove studije jesu i to da su žene na čelnim pozicijama više zainteresirane da 
grade zadovoljstvo među građanima, mišljenje načelnica o stranačkoj podršci koja je itekako važna 

svakoj kandidatkinji ali i za status unutar stranaka koji svaka kandidatkinja od svojih kolega mora 

zahtijevati – što autore/ice dovodi do zaključka da je patrijarhalna svijset ukorijenjena kao ustaljeni 
model društvenog ponašanja, i da čak i ako je ima, ona nije prepoznata ili se ne doživljava kao 
model diskriminacije. 
Autorica: A.M.