Glasovi osnaživanja

Žene u bh. politici: Slova na papiru

Kada govorimo o ženama u Bosni i Hercegovini, često je fokus na političkom i javnom životu. 
Ravnopravnost spolova i zastupljenost žena u institucijama vlasti jedan je od prioriteta kojim se 
bave nevladine organizacije, ali i žene i muškarci koji su već integrisani i djeluju u političkom 
životu.  
 
Iako je jasno da žene mogu djelovati uspješno na mnogo različitih strana, svjedočimo da je ženama 
veoma teško izboriti se za bolje položaje, kako u političkim strankama, tako i u institucijama vlasti i 
na koncu – u javnom sektoru u Bosni i Hercegovini. 
 
Položaj žene u bosanskohercegovačkom društvu zagarantovan je mnogobrojnim zakonskim 
rješenjima, ali to još uvijek postoji samo kao slovo na papiru, dok o implementaciji još moramo 
govoriti. 
 
Sposobnost i kompetentnost žene je jedna od stvari koja se uvijek ispituje, neovisno o poziciji i 
njezinom položaju, dok su muškarci na istim ili sličnim pozicijama pošteđeni takvih pitanja. 
 
Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine, 2015. godine objavila je tematski bilten  “Žene    i 
muškarci    u    Bosni    i    Hercegovini” u kojem možemo vidjeti raspodjelu odgovornosti i pozicija, 
obrazovni status te status zaposlenja muškaraca i žena. 
 
Neki od zanimljivijih podataka su i to da je 2013/2014. godine diplomiralo 10.930 studentica u 
odnosu na 7.308 studenata. Također, kada pogledamo broj zaposlenih u obrazovnom sektoru na 
početku školske godine, vidimo da žene prednjače u predškolskom i osnovnoškolskom 
obrazovanju, dok u visokoškolskom obrazovanju prednjače muškarci i to 5.420 njih u odnosu na 
4.161 ženu. 
 
Dalje, kada pogledamo broj zaposlenih na poslovima istraživanja i razvoja, vidimo da su žene i 
muškarci na različitim pozicijama prilično ujednačeni, osim u jednom dijelu – rukovodeće osoblje. 
Tako, u poslovnom sektoru imamo po 25 žena i muškaraca na rukovodećim pozicijama. U 
državnom sektoru samo je 6 žena, u odnosu na 17 muškaraca. U sektoru visokog obrazovanja, 26 je 
žena na rukovodećim pozicijama, a muškaraca 73. 
 
Bitno je pomenuti i stopu kriminaliteta i očitu razliku kada govorimo o ženama i muškarcima kao 
počiniocima krivičnih djela. Tako je, na primjer, 2014. godine 85 žena u odnosu na 1.762 muškarca 
počinilo zločin protiv života i tijela. Protiv sloboda i prava građana, 75 žena u odnosu na 853 
muškarca. Protiv spolnog identiteta, 2014. godine nije bilo počiniteljica zločina, dok je 137 
muškaraca ovaj zločin počinilo. Nadalje, protiv prava iz radnih odnosa i socijalnog osiguranja, bila 
je samo jedna počiniteljica u odnosu na 37 muškaraca. 
 
Protiv imovine, zločine je počinilo 6.933 muškarca u odnosu na 534 žene, dok je protiv službene 
dužnosti počinjeno 1.342 zločina od strane muškaraca a 324 od strane žena. I na kraju, protiv
pravosuđa, 63 žene počinile su zločin u odnosu na 299 muškaraca. 
 
Iako statistika ukazuje na to da je 2013/2014 godine mnogo više žena diplomiralo na 
visokoškolskim institucijama, broj nezaposlenih žena značajno je veći u odnosu na broj 
nezaposlenih muškaraca iste godine. Unatoč činjenici da žene svakako manje škode 
bosanskohercegovačkom društvu, posebno sudeći po statistici glede kriminaliteta, još uvijek su 
diskriminirane i marginalizirane. 
 
Od iznimne važnosti jeste i promjena i utjecaj na kolektivnu svijest građana i građanki Bosne i 
Hercegovine, kako bismo od mrtvog slova na papiru došli do praktične primjene zakona koje 
imamo a trenutno ne implementiramo te vidjeli stvarnu ravnopravnost. 
Autorica: A.M.